УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

недеља, 14. децембар 2014.

САНЂАМА / Мирослав Димитријевић




 
Знак препознавања
    Чекају ме четири белца упрегнута у црне лакиране каруце, четири ајгира каквих нема ни у царским шталама. Љаште се на сунцу, а сјај им се прелама на сапима. Немирно лупкају белим копитама, чистијим од зуба. И амови им бели, а  црвене им се кићанке на челима. Миришу на здравац.
    Каруце нове. Црне као купина. На њима нема ни трунке прашине. На седишту црвени ћилим. Друм – тепсија.
    Поља на разбоју ткана. Пшеница до колена, зелена, а ваздух плавичаст, чист, скоро хранљив. Глад да утолиш.
    Цвеће као свиленим концем везено. Сунце – златан печат на небу. Ни дашка. Тишина разапета као бело сликарско платно. И нигде никога.
    Одједном чујем глас. Долазио је унутар мене: „Ова почаст је за тебе. За твоју муку, поштење, зној, смрзавања у рату, за неправде које су ти чинили, за увреде што као пилићи пијучу по мозгу, почаст за твоју храброст, за људскост, коју си, упркос свему, сачувао...“
     Одједном ме неко тргну за косу. И све нестаде. Кад сам се пробудио, лежао сам на песку поред реке. Поред мене је клечао мој спасилац. И дахтао. Лице му се ведрило. Насмешио ми се. Склопио сам очи. Мрзео сам га. Таласи су запљускивали спруд. И моја стопала.  На другој обали неко се распитивао за дављеника. Није ми се враћало кући.
  -Ђаво, ено га ђаво – викну први малишан кад ме угледа.
 - Људи, ево сотоне, ће не све осотони – дере се неко иза плота.
   - Народе, па ово је санђама, наша моравска – чујем онај исти глас из унутар мене. И то ме мало осоколи.
Кад сам погледао себе овако низ дуз, уместо стопала видео сам копита као у магарца. И та промена ми се свидела.
         Осетио сам неку горку сласт у устима. Волео сам што ме се Рашевчани плаше, али истовремено сам их и мрзео.
         После неуспешног дављења нагло сам остарео. И огрубео. Десет година нисам дао да се изгради започети мост преко Велике Мораве између Чепура и Рашевице.
         Али ни Морава није више река, већ отпадни канал. Из ње се и санђаме иселише.

Популарни постови